Smeš li sada, o dušo,
da pođeš sa mnom u nepoznat kraj,
gde tle nije za stopala niti su staze za hod?

Tamo nema mape ni vodiča,
glasa nema ni dodira ljudskog,
lica rumenoga mesa,
ni usana,
ni očiju u toj zemlji nema.

Ja ne znam je, o dušo,
niti je znaš ti, sve je prazno ispred nas,
sve nesanjano čeka u tom kraju,
toj nepristupačnoj zemlji.

Dokle spone ne popuste,
sve sem spona večnih, Vremena i Prostora,
i ne vezuju nas ni tama, ni sila teže, ni razum.

Tada se probijamo, plovimo,
u Vremenu i Prostoru, o dušo, za njih spremni,
jednaki, konačno opremljeni njih da ispunimo,
o dušo!

Walt Whitman
Ilustracija: Margaret C. Cook