Drugi o romanu

„'Niz paukovu nit’ je nadrealni roman, fiktivna realnost, izmaštana stvarnost, lucidna psihodrama, ali ne između korica već u čoveku, u Seanu, Anni, Mayi, u nama čitaocima. Svojim stilom pripovedanja, sa snažnom psihološkom pozadinom i emocijom koja je sveprisutna, Alispahić nas drži u jednom bestežinskom stanju kada, svesni realne osnove po kojoj pripovedač vodi radnju, imamo ipak osećaj da se nalazimo u paralelnim svetovima i to ne podvojenim i izmaštanim već ovim u nama, zadirući duboko u prikrivene nam tame. Samim tim, dovodi čitaoca do samopreispitivanja, suočavanja sa avetima u nama samima, istresajuċi pred nas tajne čovekove prošlosti, a ja bih rekla da nas je vešto odveo u podsvest, gde ne možete da se ne zapitate, šta je to što je istina, a šta potiskujemo i od čega bežimo.

Pavica Veljović


“Ne dozvolite da vas zavara činjenica da je ovo autorov prvenac, jer ne liči na iste. Mirnes je inteligentan pisac, zreo, pa je samim tim i roman takav. Pametno nas vodi kroz radnju, a još pametnije oslikava psihološke portrete pojedinaca. Njegove rečenice su odlično konstruisane, bez ukrasa koji bodu oči. Roman je moderan u svakom smislu, iako u njemu možete pronaći neke mitove, od kojih je jedan čak i izmišljen. Tečan, brz, uvlači u sebe i ne pušta da ga ostavimo iz ruku.”

Željka Nešić


“Zapitala sam se, ko je ovaj lik i šta on radi?! Te sam tako došla do njegove stranice i sajta, pročitala ono što taj mladi čovek stvara i nisam se mogla povezati, da li čitam domaćeg autora ili sam negde zalutala u magičnom svetu Murakamija i Gejmena.
Ono što je Mirnes uradio, pomerilo je granice domaće književnosti, doslovno. Da li je u pitanju magijiski realizam, ljubavna priča, porodični odnosi, triler, misterija, horor, ne znam. Ali znam da vam je neophodno žestoko piće i potpuna posvećenost.
Zašto?
Zato što nećete znati kuda vas vodi naredno poglavlje, da li se to autor poigrava sa nama, da li i on sam traži sebe, traži ljubav, traži inspiraciju, nadahnuće? Ostaje nam da se na kraju zapitamo. Tanka je granica koju nam autor postavlja, između sna i jave, no to nije poenta, poenta je gde mi sebe vidimo, čemu težimo(?!) da li verujemo u naše ideale, da li smo spremni da ostavimo sve i krenemo u potragu za samospoznajom? Da li smo spremni da zbog ljubavi ostavimo raskalašani život, koji je ništa drugo, no sam beg od realnosti?”

Irena Govedarica